Društvo

“KAKVA ONLAJN NASTAVA SA ČETVORO ĐAKA” Porodicu Spasić iz Kragujevca početak školske godine KOŠTAO 60.000 DINARA

Kragujevčani Ana i Darko Spasić imaju kuću punu radosti, jer podižu čak sedmoro dece. Priznaju svi, uželeli su se škole u koju su danas krenula četiri đaka, a priprema nimalo nije bila jeftina.

Kragujevčani Ana i Darko Spasić imaju kuću punu radosti, jer podižu čak sedmoro dece. Priznaju svi, uželeli su se škole u koju su danas krenula četiri đaka, a priprema nimalo nije bila jeftina.

Ana i Darko venčali su se pre 18 godina i već nakon godinu dana dobili prvo dete, Milicu, koja sada ima punih 17 godina. Naredne godine dobili su Teodoru, a dve godine potom i Anastasiju (14). Sledeća prinova bila je Marija (11), a za njom je stigla i Đurđija (5). Gavrilo, jedini dečak, ima tri godine. Najmlađa, Vasilija je još beba, jer je došla na svet 14. januara ove godine.

Obaveza u ovoj mnogočlanoj porodici ima puno. Ali početak školske godine je poseban događaj, jer imaju čak četiri đaka. Dva srednjoškolca i dva osnovca. Milica ide u treću godinu gimnazije, Teodora je drugi razred u Drugoj tehničkoj školi na smeru za dizajn. Anastasija je osmi razred, a Marija ide u peti razred osnovne škole.

Vredne devojke već su sve spremile za polazak u školu

Đurđa i Gavrilo kreću u obdanište. Samo Vasilija ostaje kući sa mamom.

– Jedva čekam da krenu u školu jer mislim da je to mnogo bolje nego onlajn nastava. Pre svega, zbog njih, jer treba da se druže sa decom i da direktno slušaju nastavu. Za nas je period kada su slušali nastavu od kuće bio jako komplikovan. Četiri učenika koja treba da prate nastavu od kuće… Gužva oko televizora i oko kompjutera, ne može se u isto vreme, i bilo je nemoguće to uskladiti. Celog dana čitanje, pisanje, praćenje… – priča Ana Spasić.

Da je bolje da deca krenu u školu, misli i Darko.

– Za vreme izolacije i zabrane kretanja svi smo bili u kući, imamo i dvorište, pa su tu deca izlazila… Ali važno je da se kreću, da se druže sa svojim vršnjacima. Ako su već uvedene neke mere predostrožnosti i zaštite od zaraze, onda će da se poštuju. Normalno je da se održava higijena, da se peru ruke sapunom… Pa to je bilo i kada smo mi bili đaci. Većina roditelja je u anketama htelo da deca idu u školu. Teško je motivisati decu u ovo vreme da uče od kuće – kaže Darko.

Za ove đake je potrebno obezbediti udžbenike, pribor, sveske… Za Mariju i Anastasiju udžbenike dobijaju besplatno, jer su one treće i četvrto dete. Ali za Milicu i Teodoru kupuju. Sveske za sve. Sve to košta oko 60.000 dinara.

– Kupujemo knjige na rate, i izađe nam oko 5.000 dinara mesečno. Ono što može da se kopira od knjiga, to radimo da uštedimo. Za Teodoru je to malo specifično, jer su potrebne boje, papiri… Štafelaj smo dobili na pozajmicu – objašnjava Darko.

Spasići kažu da treba da se bude pravi finansijski akrobata da bi se podmirile sve potrebe za mnogočlanu porodicu. Darko radi kao medicinski tehničar u Hitnoj pomoći, a svira i u jednom rok bendu. Ana je ekonomista, i radi u jednoj privatnoj firmi za minimalac, i to u proizvodnji, ne u svojoj struci.

Najveći izdatak je za hranu jer treba svaki dan napraviti 27 obroka, a preko toga obezbediti i užine, voće, pa i poneki slatkiš.

– Imamo ideju da nabavimo neki plac u blizini grada, da možemo da proizvedemo hranu, da zasadimo baštu, jer su nam troškovi veliki. Nama treba kilogram mesa dnevno, i to je minimalno jer spremamo uglavnom kuvana jela. Naša deca su skromna, nemaju velike prohteve, ali kada ih ima puno i kada se sabere koliko radnih dana im treba za užinu, dobije se velika suma – kaže Ana.

Ćerke atletičarke

Četiri devojčice se bave atletikom, i sport iziskuje troškove. Sprinterice nasleđuju jedna od druge, ali opet je potrebno ulagati u opremu, jer par patika za skakanje koštaju oko 100 evra.

Slični članci

Back to top button