Region

FAJFERICE PONOVO NA KOZARI Gradsku vrevu zamenio farmom autohtone sorte svinja

Stotinak crnih svinja stare autohtone sorte poznatije po nazivu moravka ili fajferica, koje su gotovo istrebljene, Mladen Gajić iz Gradiške, inače građevinski tehničar, uzgaja na imanju u Gornjim Podgradcima.

Stotinak crnih svinja stare autohtone sorte poznatije po nazivu moravka ili fajferica, koje su gotovo istrebljene, Mladen Gajić iz Gradiške, inače građevinski tehničar, uzgaja na imanju u Gornjim Podgradcima.

On je do skora zapuštene njive u ovom delu Potkozarja iskoristio za uzgoj svinja, ali i drugih domaćih životinja. Takođe je zasadio voće i druge biljke.

Mladen, zajedno s majkom Vericom, koja mu mnogo pomaže u ovom poslu, veoma je vredan.

– Imamo kuću u Gradiški, tu sam rođen, odrastao, školovao se. Pokojni otac je davno kupio posed u Gornjim Podgradcima, pored reke, sa dvadesetak dunuma zemljišta. U blizini je potok, a priroda veoma darežljiva. Prepoznao sam u tome mesto zdravog života, naravno uz veliki rad i trud – priča Mladen okružen krdom svinja.

Mladen Gajić okužen svinjama.

Ovo svinje su na području BiH bile veoma raširene, bili su ih puni obori, ali su pre pola veka istrebljene.

– Svi su tada, po preporukama moderne stočarske proizvodnje i stručnjaka, valjda po nagovoru iz Evrope i sveta, gotovo istrebili naše autohtone svinje, koje su po kvalitetu sasvim sigurno zdravije od novih sorti. Nekada je naše područje, Kozara i Turjak, naše šume bile pune crnih svinja, koje su se hranile žirom i travom, kupale u potocima – podseća naš sagovornik na prekinutu tradiciju u svinjarstvu.

Mladen se zato odlučio za uzgoj crnih svinja.

– Posedujem tri linije nerastova, veliki broj prasadi i krmača prasilica. Nabavio sam ih na više mesta i zbog toga prešao stotine kilometara, od Ugljevika do Novog Grada. Ove svinje nisu izbirljive, jedu sve što im se ponudi, najviše travu i sve drugo što pronađu u prirodi, osim koncentrata – objašnjava Mladen Gajić uslove za uzgoj crnih svinja, naglašavajući prednosti u poređenju s drugim sortama.

Mladen Gajić

Ovaj farmer i građevinac koji nema odmora ni predaha, jer u Podgradcima uzgaja svinje, a povremeno radi na građevini u Austriji i Nemačkoj, kaže da poseduje više od polovine ukupnog potencijala ovih svinja u BiH.

– To najbolje pokazuje u kojoj meri su ove kvalitetne svinje, koje se lako uzgajaju, čije meso, slanina i mast su veoma zdravi, istrebljene. Ohrabren sam u ovom poslu, jer nemam problema u plasmanu, u prodaji. Crne svinje su neznatno skuplje od ostalih, a neuporedivo zdravije – objašnjava Mladen, odlučan da poveća proizvodnju, da se još više posveti selu.

Potražnja za mesom crne svinje, kaže, sve je veća. Međutim, tek malobrojni se bave njenim uzgojem. Uzgaja se na otvorenom, jer vrlo dobro iskorištava siromašna i niskokvalitetna krmiva. Njena ishrana bazira se na ispaši i šumskim plodovima, uz dohranu žitaricama.

Meso crne svinje, smatraju stručnjaci poljoprivredne struke, izuzetno je pogodno za proizvodnju tradicionalnih suhomesnatih proizvoda, posebno kulena, slanine i čvaraka.

– Genetski potencijal, koji sve izvorne i zaštićene pasmine predstavljaju, vrlo je vredan, posebno s aspekta biološke raznovrsnosti. Svinja je rentabilna za čuvanje, malo troši hrane, nije zahtevna. Veterinar joj ne treba, jede sve osim koncentrata. To je najzdravije meso koje postoji, nema holesterola – ističe Momir Cvjetković, inženjer stočarske proizvodnje iz Gradiške, podsetivši da ova gotovo zaboravljena rasa dobro napreduje, a krmača godišnje oprasi 20-ak prasadi.

Mladen uzgaja stare pasmine životinja.

Ovaj stručnjak smatra da je prioritet očuvati stare pasmine životinja, koje su prilagođene lokalnim klimatskim uslovima. Očuvanje, uzgoj i promocija izvornih pasmina domaćih životinja može pomoći stvaranju dodane vrednosti u stočarskoj proizvodnji.

Zdravo povrće

Mladenu pomaže mama Verica, ponosna na svoju baštu i njegov voćnjak, nastale na krčevini.

– Mnogi su smatrali da ovde ne može ništa da uspeva, ali se ispostavilo da je to mnogo bolje, zdravije i sočnije nego u ravničarskom delu. Svega imamo, a hemijska sredstva ni za šta ne koristimo. Znamo da je naše povrće zdravo i uvek sveže, iz bašte pa na sto, a u gradu, uvek smo na pijacu ili u prodavnicu išli u nabavku, nikada ne znajući poreklo i kvalitet paprike, paradajza, mrkve, luka, krompira – ispričala nam je Verica Gajić.

Izvor
Blic

Slični članci